Još bi nam mogla...

02.09.2014.

Povratak

Ko zna (ah, niko... niko ništa ne zna...
.......... Krhko je znanje!...)
.................... Možda je pao trak istine u me...
.............................. a možda su sanje.
........................................ Još bi nam mogla desiti se ljubav...
.................................................. desiti - velim...
............................................................ Ali, ja ne znam, da li da je želim...
...................................................................... ili ne želim.

U moru života, što vječito kipi...
.......... što vječito hlapi...
.................... stvaraju se opet... sastaju se opet...
.............................. možda iste kapi.
........................................ I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem...
.................................................. jedna vječnost pusta...
............................................................ mogla bi se opet u poljupcu naći...
...................................................................... neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit...
.......... prekrasna u plavom...
.................... ne sluteći da si svoju svjetlost lila...
.............................. mojom davnom javom.
........................................ I ja, koji pišem srcem punim tebe...
.................................................. ove čudne rime...
.................................................. oh, ja neću znati... čežnjo moje biti...
...................................................................... niti tvoje ime.

Dobriša Cesarić - Povratak (recitacija)

Pa ako i duša u tome trenutku...
.......... svoje uho napne...
.................... sigurnim će glasom zaglušiti razum...
.............................. sve što slutnja šapne.
........................................ Kod večernjih lampa, mi ćemo se kradom...
.................................................. pogledat ko stranci...
.................................................. bez imalo svijesti koliko nas vežu...
...................................................................... neki stari lanci.

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće...
.......... ko sunce u krugu...
.................... i nosi nam opet ono što je bilo...
.............................. i radost i tugu.
........................................ I sinut će oči... naći će se ruke...
.................................................. i srce se dići...
............................................................ i slijepi za stope bivšega života...
...................................................................... njima ćemo ići.

Ko zna (ah, niko... niko ništa ne zna...
.......... Krhko je znanje!...)
.................... Možda je pao trak istine u me...
.............................. a možda su sanje.
........................................ Još bi nam mogla desiti se ljubav...
.................................................. desiti - velim...
............................................................ Ali, ja ne znam, da li da je želim...
...................................................................... ili ne želim.

Dobriša Cesarić
(1902 - 1980)